toŋ
{описательный} {наречий} 1. (ringing blow)
♦ t͡ɕaŋəm toŋ perem {кокымшо спряжениян глагол} to ring a bell
2. motionlessly, still
♦ toŋ ʃint͡ɕem {кокымшо спряжениян глагол} to sit still