toŋ
{описательный} {наречий} 1. (ringing blow)
♦ t͡ɕa•ŋəm toŋ pere•m {кокымшо спряжениян глагол} to ring a bell
2. motionlessly, still
♦ toŋ ʃint͡ɕe•m {кокымшо спряжениян глагол} to sit still