винамат
{имя существительное} {имя прилагательное} [Generate paradigm] 1. guilty
♢ винамат еҥым четлыкыш петыреныт {предложение} the guilty person was put in prison
--"СТИЛЬ"--> титакан
2. guilt, crime
♢ винаматлан кӧра тудлан вич ийым пуэныт {предложение} he was given five years for his crime
♦ винаматыш лукташ (-ам) {глагол первого спряжения} {set phrase} to shift the blame on somebody, to blame somebody
--"СТИЛЬ"--> титак